IZAZOVI U GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI U VREME VANREDNOG STANJA

Jelena Jolović, project menadžer, Novaston Project Management

Izazovi u građevinskoj industriji

Građevinska industrija u Srbiji je beležila veliki porast prošle i početkom 2020. godine, kako u polju stanogradnje, tako i u domenu novog kancelarijskog prostora. Prema pisanju portala E-kapija, podaci iz nedavno objavljenog Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja pokazali su da je poslovanje građevinskog sektora u 2019. godini bilo izuzetno uspešno. Tako je pozitivan rezultat od 37,42 milijardi dinara povećan za 49,2% u odnosu na 2018. godinu, dok je ukupan broj zaposlenih od 77.770 radnika porastao na godišnjem nivou za 5.291 radnika.

U prva tri meseca ove godine, kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih i drugih dozvola u građevinarstvu, primljeno je ukupno 25.410 zahteva, za 16,8% više nego u istom periodu prošle godine, kada je primljeno 21.760 zahteva, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).

A onda je celu planetu zadesila pandemija, koja se polako širila od januara ove godine, i u martu jednim zamahom pozatvarala tržišta i granice kako naše, tako i susednih zemalja.

U našoj zemlji vanredno stanje je uvedeno 15. marta i u prve dve nedelje je bilo potrebno prilagoditi se novonastalim okolnostima, reorganzovati radnu snagu i resurse. Prvi su isplivali ključni organizacioni problemi- radna snaga koja uglavnom ima drugačije mesto prebivališta u odnosu na mesto zaposlenja, pa su tako ograničenje kretanja i policijski čas potpuno uklonili određene grupe ljudi sa gradilišta. Zabrana kretanja vikendom, kao i policijski čas koji je počinjao u 17h svaki dan onemogućio je rad u dve smene, a gradilišta su skoro upolovila svoj učinak. Izvođači su bili primorani da u tom trenutku pronalaze novu radnu snagu, ali i da istovremeno smanje broj zaposlenih na gradilištu, kako bi ispoštovali sve mere zaštite koje je u tom trenutku sugerisala Vlada.

Kao drugi problem iskrsla je nabavka materijala i otežan transport. Preduzeća koja nisu imala zalihe, ubrzo po uvođenju vanrednog stanja ostala su bez značajnog dela građevinskog materijala. Jednako bitna novonastala okolnost jeste i zaštitna oprema koja se u trenutku morala nabaviti da bi se poslovalo u skladu sa preporukom Vlade i zdravstvene organizacije, a zaštitne opreme u tom trenutku zbog velike potražnje nije bilo. Ipak, svi ovi problemi, koji su nastupili u prve dve nedelje po uvođenju vanrednog stanja, su već u 4. nedelji počeli polako da se stabilizuju na velikim gradilištima. Poslodavci su nalazili načina da ih prevaziđu, i evo sad, mesec i po dana od uvodjenja vanrednog stanja mozemo reći da su okolnosti u nekoj meri prihvaćene i da je organizacija prilagodjena situaciji.

Jelena JolovićVažno je napomenuti da je Građevinska industrija Srbije je od samog početka imala podršku u državi, koja je nalazila načine kako da izađe u susret i prebrodi novonastalu situaciju na najlakši mogući način. Bilo je važno da građevinska industrija opstane, i to se u velikoj meri i postiglo.

Sa udelom od blizu 6% u BDP-u i rastom u prošloj godini od 35%, sektor građevinarstva jedan je od glavnih pokretača privrednog rasta, zbog čega je potrebno da bude podržan posebnim merama za prevazilaženje negativnih efekata pandemije, istakao je Savez za imovinu i urbanizam NALED-a (izvor: NALED)

Prema dostupnim podacima iz ministarstva, za sada se ne beleži pad kada je u pitanju broj izdatih građevinskih dozvola u odnosu na ovaj period prošle godine, šta više, prema podacima NALED, prva dva meseca 2020. imali smo već 2.700 izdatih dozvola, 29,1% više nego u istom periodu prošle godine. Međutim, beleži se neznatan pad u polju investicionih vrednosti. Takođe, u prve dve nedelje marta, beleži se pad u prodaji nekretnina, kao i u iznajmljivanju kancelarijskog prostora. Međutim, prave podatke ćemo imati tek po završetku vanrednog stanja. Posledice u padu potražnje i prodaje će se osetiti tek tokom sledeće godine,a potpuna normalizacija tržišta se očekuje tek za dve godine.

Prema rečima predsednika Pokrajinske Vlade Igora Mirovića, Vlada Vojvodine odustala je od četiri infrastrukturne investicije zbog epidemije koronavirusa: rekonstrukcije fasada u Subotici, obnove Pozorišnog trga u Novom Sadu, obnova saobraćajne infrastrukture u Pančevu i rekonstrukcije Gradskog stadiona u Zrenjaninu, izjavio je, a razlog je epidemija koronavirusa. “Kriza sa koronavirusom nam je donela određene probleme u privredi i ekonomiji i zbog toga ćemo imati pad prihoda. Budžet će biti manji za 4,24 milijarde dinara odnosno za 5,43%. Ipak, na prste jedne ruke mogu se izbrojati investicije od kojih ćemo odustati. Sve druge investicije, naročito one koje su započete, biće privedene kraju“, istakao je Mirović.

Ono što je sada važno jeste da država omogući što veću podršku građevinskoj industriji, malim i srednjim preduzećima, tako što će pojednostaviti procedure dobijanja posebnih dozvola, mere karantina za vozače koji dovoze robu iz inostranstva, kao i mogućnost produžetka radnih sati na samom gradilištu i jednostavnost u nabavci materijala i obavezne zaštitne opreme. Banke bi trebalo na neki način ohrabriti da nastave nesmetano sa projektnim finansiranjem i davanjem kredita, kako ovaj pad ne bi smo još teže osetili tokom sledeće godine, kada će se prave posledice zaista i videti. Trebalo bi slediti ideju da se radna snaga koja se sticajem okolnosti vratila u svoju rodnu zemlju osnaži i privuče da ostane na domaćem tržištu. Korisno bi bilo i da se omogući odloženo plaćanje nabavke materijala, zaštitne opreme i energenata, kao i redovno izvršavanje platnog prometa svih koji su u lancu aktuelnih građevinskih projekata.

Ekonomska šteta na građevinskim segmentima će presudno zavisiti od trajanja krize i neizvesnosti koju ona donosi. Prema nekim procenama, očekuje se da će kratkoročna kriza rezultirati padom BDP-a od 5%. Prvi pokazatelji da se povratak u normalan rad slovenačke privrede bliži bile su najave da bi do kraja aprila 2020. trebalo ublažiti nekoliko mera zataškavanja. Međutim, stvarni pad ekonomske aktivnosti zavisiće od efikasnosti države akcije u kojima su slovenački političari obećali jedan od najvećih stimulativnih paketa u EU-u - koji se procenjuje na više od 6% njenog BDP-a - ali oni će se morati sprovesti na efikasan način.

Osim potencijalnih mera koje ublažile efekte pandemije, teško je dati dugoročnu prognozu. Ostaje nam da vidimo kako ćemo novonastale izazove u budućnosti prevazići zajedno sa državom i investitorima, kako bi udar pandemije na građevinsku industriju u Srbiji bio dosta blaži.

REGION

Izazovi u građevinskoj industrijiInfrastrukturni projektni nisu stali ni u komšiluku. Hrvati i Turci potpisali su značajan ugovor, očekuju kilometar moderne dvokolosečne pruge mesečno, a biće rekonstruisano sedam stanica i stajališta, sedam mostova, izgradiće se 25 kilometara zidova za zaštitu od buke. Slična je situacija i u Crnoj Gori. Realizacija važnih kapitalnih investicija Vlade Crne Gore teče u kontinuitetu, uprkos poteškoćama izazvanih pandemijom koronavirusa. Uprava javnih radova u ovom momentu ima oko 20 aktivnih gradilišta. U cilju sprečavanja širenja koronavirusa, radnici na gradilištima pridržavaju se svih preporuka i mjera, koje su proteklih dana donijeli nadležni organi, među kojima su održavanje fizičke distance i upotreba zaštitnih sredstava (maske, rukavice). Kada je u pitanju Slovenija, pandemija COVID-19 je slovenačku građevinsku industriju zatekla u dobrom stanju. Novi ugovori o izgradnji ojačali su u drugoj polovini 2019. godine, što je rezultiralo najbržim rastom građevine početkom 2020. godine u celoj EU. Aktivnost se nastavila u martu 2020. iako su mere zaključavanja već primenjene. Međutim, očekuje se pad, jer zaustavljanje građevinskih radova utiče na ceo sektor. Postoje prekidi u isporuci materijala, jer su neki proizvođači zaustavili, a drugi smanjili proizvodnju. Građevinski radovi se izvode manje intenzivno, uglavnom zbog mera za zaštitu radnika. Neki strani izvođači imaju probleme uglavnom sa logistikom svojih radnika na projektima u Sloveniji. Ipak, građevinska industrija je relativno manje pogođena od nekih drugih industrija (poput turizma), jer se većina velikih projekata nastavlja, čak i tokom mera. Zabrinutost je nepostojanje ugovora o nekretninama jer se povećao i rizik od donošenja dugoročnih investicijskih odluka. Ekonomska šteta u građevinskim segmentima će presudno zavisiti od trajanja krize i neizvesnosti koju ona donosi. Prema nekim procenama, očekuje se da će kratkoročna kriza rezultirati padom BDP-a od 5%. Stvarni pad ekonomske aktivnosti zavisiće od efikasnosti države akcije u kojima su slovenački političari obećali jedan od najvećih stimulativnih paketa u EU-u - koji se procenjuje na više od 6% njenog BDP-a - ali oni će se morati sprovesti na efikasan način.
(izvor: Property-Forum.eu)

X
Kolačići

Novaston Grupa može koristiti kolačiće kako bi nam pomogli da razumemo vaše potrebe i pružimo vam bolje korisničko iskustvo. Možete sprečiti postavljanje kolačića preko našeg veb sajta promenom podešavanja vašeg internet pretraživača.