Kako je korona promenila Sloveniju

Autor teksta: Nikola Papak, direktor predstavnistva Privredne komore Srbije u Sloveniji

Kako je korona promenila Sloveniju

Slovenija je u grupi onih evropskih zemalja koje su već započele otvaranje ekonomija i popuštanje drastičnih mera u cilju zaštite stanovništva. Otvoreni su svi trgovački objekti do 400 kvadrata, ponovo rade fabrike, zanatlije, prodavnice tehničke robe, nameštaja… Očekuje se otvaranje restorana i hotela sredinom maja, ali ima i najava da će se mere možda produžiti i do juna, u zavisnosti od razvoja situacije. Naravno, maske su svuda obavezne. Broj novo-obolelih od virusa Covid 19 je u drastičnom padu i za sada svi podaci govore da je pandemija pod kontrolom.

Ipak, sve ovo je izazvalo veliki poremećaj u slovenačkoj ekonomiji, a realna slika, koliko je zaista situacija teška, će se dobiti u narednim mesecima. Negativne privredne posledice jos uvek nisu na vrhuncu, jer poslovi započeti u januaru i februaru, dakle pre krize, još se realizuju. Imajući u vidu da je slovenačka ekonomija – dominantno izvoznog industrijskog tipa, (80% od onoga što proizvedu Slovenci izvoze) u velikoj meri razvoj situacije zavisi i od oporavka EU i drugih međunarodnih tržišta.

Još uvek nema preciznijih analiza, ali je indikativna procena Narodne banke da Slovenija dnevno gubi između 20 i 60 miliona EUR dnevno, odnosno ova kriza bi ovu bivšu jugoslovensku republiku mogla da košta izmedju 3,7 i 8 milijardi EUR. Ilustracije radi, svaki Slovenac će u džepu imati 4 hiljade evra manje, a GDP će pasti od 6 do 16%. Najveći pad se očekuje u sektorima transporta, turizma i trgovine i do 35%. Kao i u drugim zemljama i ovde će od krize „profitirati“ e-commerce, energetika, telekomunikacije i bankarski sektor.

Nikola PapakNema sumnje da će Slovenci manje trošiti u off-line svetu u narednom periodu. Dolaze još teži dani, posebno za ugostitelje, hotele, salone lepote, teretane, transportni sektor, kulturu... Generalno za sve koji zavise od face to face kontakta. Trenutno niko od njih ne radi, a država im pokriva 80% plate za radnike. To neće trajati večno. Čak i kad se otvori ekonomija, ljudi će manje putovati, ići u restorane... Optimistična procena je da će ove godine prosečan Slovenac trošiti za oko 10% manje. Trenutno je potrošnja građana pala za 25%.

Pored e-commerca koji je u progresivnom razvoju, što će dovesti do novih navika potrošača i posle krize, rad od kuće je postao nova realnost. Svaki treći Slovenac „dela doma“ i skoro svi su postali fanovi Zoom-a ili Skype-a. Banke su konačno počele da odobravaju potrošačke kredite online.

Za sada nema masovnih otpuštanja, jer država pokriva trošak plata radnika koji zbog krize ne mogu da rade, ali ta mera je vremenski ograničena. U ovom trenutku, ona „spašava“ oko 300 hiljada radnika, koliko se do danas u Sloveniji prijavilo Zavodu za zapošljavanje. Nažalost, počele su i prve najave većih otpuštanja radnika. Jedna od najvećih firmi u Sloveniji, čuveno Gorenje, planira da za 1000 ljudi smanji broj zaposlenih do kraja godine.

Ekonomija neminovno ide u pravcu digitalizacije, a firme u Sloveniji su svesne da je sustina za preživljavanja i uspeh u veštini brzog prilagođavanja, a ne sposobnosti predviđanja, jer niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će biti sutra.

Mere Vlade Republike Slovenije

Slovenački parlament usvojio je paket vredan tri miljarde evra kako bi ublažio uticaj korona virusa na ekonomiju i stanovništvo. Krovnim zakonom o korona virusu obezbeđuje se pomoć preduzećima i radnicima koji su pogođeni epidemijom, kao i samozaposlenima, penzionerima, studentima, velikim porodicama i primaocima socijalne pomoći. Ključne mere koje pomažu kompanijama uključuju punu kompenzaciju od 80 odsto naknade za privremeno otpuštene radnike i za dva meseca troškova socijalnog doprinosa za one koji ostaju zaposleni, prenosi STA. Mere se ne odnose na finansijske i osiguravajuće kompanije. Kompanije neće biti u obavezi da plaćaju porez na dobit i moći će da odlože plaćanje kredita za 12 meseci. Zakonom su predviđeni dvomesečni privremeni osnovni prihod od 350 i 700 evra za pojedine kategorije, kao što su verski radnici i poljoprivrednici. Predviđene su i naknade za pojedine grupe, pa će studenti dobiti po 150 evra, a penzioneri sa penzijama ispod 700 evra izmedu 130 i 300 evra. Dodatnih 150 evra takode biće obezbeđeno za primaoce socijalne pomoći. Za radnike u privatnom sektoru predviđeni su platni bonusi do 200 evra koje će delom finansirati država putem oslobađanja od plaćanja doprinosa, dok vlasnike javnih kancelarija očekuje smanjenje plata od 30 odsto. S druge strane, za one koji rade u javnom sektoru predviđeni su bonusi od 10-100 odsto osnovne zarade po satu.

X
Kolačići

Novaston Grupa može koristiti kolačiće kako bi nam pomogli da razumemo vaše potrebe i pružimo vam bolje korisničko iskustvo. Možete sprečiti postavljanje kolačića preko našeg veb sajta promenom podešavanja vašeg internet pretraživača.