Srbija: Mere za očuvanje radnih mesta i podršku privredi

Mere za očuvanje radnih mesta i podršku privredi

Posle obezbeđivanja zaštitnih mera za zaposlene i najoptimalnijeg organizovanja rada, na redu je donošenje efikasnih mera za održanje poslovanja kompanija i nesmetanog toka novca i proizvoda. Poput većine zemalja u Evropi i regionu, Vlada Srbije je donela paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom Covid-19 i podršku privredi Srbije, koji je predstavio ministar finansija SIniša Mali. Reč je o merama sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara (što je polovina budžeta Srbije i 11 odsto našeg BDP-a).

1. Odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza
2. Direktna davanja preduzećima
3. Očuvanje likvidnosti privrednih subjekata
4. Uplata direktne pomoći svim punoletnim građanima

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza najmanje tri meseca, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Kako navodi, reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa na zarade, odlaganju plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal i oslobađanju plaćanja poreza na dobit za donacije.

Zatim, država će svim preduzetnicima, paušalcima i malim preduzećima, dati tri minimalne zarade svakom zaposlenom, odnosno uplatiće im nešto više od 90.000 dinara direktno na račun. Predlaže i usplatu 50 odsto zarade svima koji su dobili rešenje o prekidu rada u velikim kompanijama. Prvu tranšu najavljene pomoći za isplatu zarada zaposlenima kompanije bi trebalo da dobiju od sredine maja, rekao je ministar.

Treća mera podrazumeva podršku za likvidnost privatnog sektora i za to je opredeljeno 2,2 milijarde evra. Sredstva će ići kroz Fond za razvoj, a reč je o jeftinim kreditima sa kamatom od jedan odsto za preduzetnike, mikro i mala preuzeća. Drugi deo mere odnosi se na garantne šeme podrške za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava.

Poslednji element ekonomskih mera direktna pomoć svakom punoletnom građaninu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.

Najavljena je i sektorska podrška pojedinim privrednim granama koje su najviše pogođene pandemijom. Radi se i na prilagođavanju regulative za korporativne obveznice, kao jednog od načina finansiranja velikih preduzeća.

Mere se neće primenjivati na preduzeća koja su smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajuci zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i ona koji su privremeno prekinula poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja 15. marta.

Ranije je Vlada Srbije donela odluku da u javnom sektoru nema smanjenja plata, nema otpuštanja niti smanjivanja penzija. Takođe, povećane su plate zdravstvenim radnicima za 10 odsto, a penzionerima će biti isplaćena jednokratna pomoć od 4.000 dinara.

Narodna banka Srbije (NBS) je već proglasila zastoj u otplati kredita (moratorijum), a pravo na privremeno odlaganje plaćanja rata imaće fizička lica, poljoprivrednici, preduzetnici i privredni subjekti koji to zatraže. Zastoj u otplati obaveza ne može biti kraći od 90 dana, tokom kojih dužnici neće biti u obavezi da otplaćuju svoje obaveze po osnovu kredita ili lizinga.

KoronavirusPaket kriznih mera kreiran je na osnovu dosadašnjeg razvoja situacije i ne isključuje mogućnost novih mera ukoliko bude potrebno.

Ekonomisti predviđaju da će posledice pandemije biti velike po svetsku privredu. Poslednje procene rasta globalne ekonomije u ovoj godini su samo 0,4 odsto, što bi bio najsporiji rast od ekonomske krize 1982. godine. Ipak smatra se i da će se, posle velikog pada u drugom tromesečju, svetska privreda oporaviti do kraja godine. Za Srbiju se, za sada, predviđa godišnji pad ekonomske aktivnosti od blizu 2%, a ukupni deficit za 2020. godinu mogao bi biti na nivou od 9% BDP.


ANALIZA: Uticaj pandemije na poslovanje mikro i malih preduzeća u Srbiji

Prema istraživanju Smart kolektiva i Foruma za odgovorno poslovanje čak 85% mikro i malih preduzeća (koja zapošljavaju 629 hiljada ljudi u Srbiji) procenjuje da će pandemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje.

Kada su u pitanju izazovi koje je pred im preduzeća postavila pandemija, najznačajniji su smanjena potražnja za proizvodima i uslugama (80.4%), zatim nemogućnost izmirivanja obaveza prema državi (61.2%), problemi sa naplatom i likvidnošću (45.9%), odliv kupaca (44.5%), nedostatak obrtnih sredstava (41.6%), i nerazumni troškovi za ovaj period (32.5%). Gotovo polovina preduzeća neće moći da prebrodi trenutnu kriznu situaciju bez dodatne podrške, a ubedljiva većina ispitanih je ponovila da je u ovom trenutku najpotrebnija podrška u vidu olakšica koje se tiču poreza i doprinosa prema državi, kao i direktna finansijska podrška.

Na pitanje, da li će preduzeće biti u stanju nastavi sa strateškim planovima i projektima koji su započeti u ovoj godini, 40% preduzeća je odgovorilo sa NE, dok čak 42% nije sigurno.

X
Kolačići

Novaston Grupa može koristiti kolačiće kako bi nam pomogli da razumemo vaše potrebe i pružimo vam bolje korisničko iskustvo. Možete sprečiti postavljanje kolačića preko našeg veb sajta promenom podešavanja vašeg internet pretraživača.