Šta čeka globalnu ekonomiju?

Autor teksta: Mladen Mladenović, Senior Lead Associate, Novaston Asset Management

Mladen Mladenovic

Kako se korona virus širi po svetu, tako problemi sa kojima se suočava globalna ekonomija postaju sve veći. Neke procene govore da, nakon ove krize, svetska privreda više neće biti ista. Gotovo svi sektori industrije su već izuzetno pogođeni, s tim da će se sa posledicama suočavati drugačije. A kako, ostaje nam da vidimo u danima koji dolaze.

Prema McKinsey istraživanju, najveći udar su već pretrpeli turizam i ugostiteljstvo, kao i avio kompanije. I kompanije u sektoru gasa i nafte osećaju posledice krize, a slično će biti i sa bankama i problemima likvidnosti i redukovanja aktivnosti. Posledice je osetila, i to u velikoj meri, i tekstilna industrija koja usled problema u lancu snabdevanja, ograničenja kretanja i zatvaranja prodavnica ima smanjenu potražnju za proizvodima.

Na globalnom planu svetske berze su agresivno reagovale na COVID-19 i gubici na globalnim berzama u manje od dva meseca su procenjeni na više od USD 16 biliona (16.000.000.000.000), što je ekvivalent zbiru BDP-a (prema standardu kupovne moći za 2019. godinu. – izveštaj MMF-a) Japana, Nemačke, Rusije i Španije i smatra se jednim od najvećih padova vrednosti u istoriji svetskog trgovanja. Rizične investicije nisu uobičajene, pogotovo ne u doba globalne krize, a zlato je do sada uvek bila sigurna luka za investitore kada su suočeni sa nepoznatim. Međutim, cena zlata još uvek nije imala trend visokog rasta delom zbog stabilnosti američkog dolara, a delom zbog drugih potresa na tržištu koji su se desili u prethodnom periodu. Ali ipak je za očekivati trend rasta u narednom periodu.

Što se tiče pozitivnih uticaja, vidimo povećanje aktivnosti u oblasti medicine i farmacije, e-commerce uslugama i dostavnim uslugama. Ove industrije se za razliku od ostalih industrija suočavaju sa problemima nedovoljnih kapaciteta za realizovanje svojih usluga, kao i različitim regulatornim ograničenjima koja otežavaju nesmetan protok robe kako na globalnom planu, tako i unutar granica jedne države.

Sada se već uveliko se postavlja pitanje da li globalnu ekonomiju čeka stagnacija ili možda neki drugi scenario? Iako je još rano za bilo kakvu prognozu, predviđanja su da će globalna ekonomija imati značajne izazove u 2020. godini, a vrlo verovatno i u 2021. godini. Najveći ograničavajući faktor za davanje preciznijih procena o tome kakav će COVID-19 imati uticaj na ekonomije širom sveta, pa i ekonomiju Srbije, jeste što i dalje imamo mnogo pitanja na koja nemamo jasne odgovore koji nam mogu dati jasne smernice prilikom projekcija. Pretpostavka da će doći do promena i slabljenja virusa usled toplijeg vremena (negativan uticaj temperatura iznad 24°C na virus, pretpostavka koja još nije potvrđena)? Da li se može/treba računati na sezonalnost i ponovnu pojavu virusa? Koliki je stvarni broj zaraženih u odnosu na stopu smrtnosti? Kako će uticati politike i mere koje vlade širom sveta budu sprovodile u cilju suzbijanja virusa odnosno kako će ljudi i kompanije reagovati na celokupnu situaciju? Koliko će biti otporni zdravstveni sistemi u procesu suzbijanja virusa? Da li ce se pronaći vakcina protiv virusa i još bitnije, u kom trenutku? Kad budemo imali jasnije odgovore na ova pitanja i slična pitanja koja će se u narednom periodu nametnuti, moći ćemo da uradimo relevantnije procene i projekcije i formirati očekivnje kako će ova kriza uticati na budući rast svetske ekonomije.

Do tada, pratite, analizirajte, čitajte. Tragajte za odgovorima na ova i druga pitanja. Ono što je jedino izvesno je da nas čeka jedna nova neizvestnost, jedna jednačina sa više nepoznatih. A kako ćemo je rešiti to će biti isključivo na svima nama, celom društvu i zajednici.

X
Kolačići

Novaston Grupa može koristiti kolačiće kako bi nam pomogli da razumemo vaše potrebe i pružimo vam bolje korisničko iskustvo. Možete sprečiti postavljanje kolačića preko našeg veb sajta promenom podešavanja vašeg internet pretraživača.